"NE"

 Miris parfema mušterije koja je ušla u radnju podsetila me na njega.Iznenađeno setna, zatvorih oči i udahnuh duboko, želela sam da ga osetim i oživim tako i jesam, na trenutak. Taj trenutak trajao je kao godina. Mogla sam mu videti lice. Izmamio si mi osmeh i ako si u skroz drugom univerzumu. Miris parfema isčezao je odjednom i nečujno kao i ti iz mog zivota. Ceo dan će mi biti u duhu ovog mirisa, u duhu tebe, to ću ljubomorno i srmano čuvati od drugih...sve dok me neko, negde opet ne seti na tebe i natera da na trenutak proživim sve, iznova... 

Miris vazduha je prostrujao kroz moje telo, terajući  noge da se pokreću noseći me 1999-tu. A tamo slika nad slikama, deca na livadi, pokraj kuće, vesele se zvuku sirena koje su poručivale prestanak ratne opasnosti, trenutno. Vazduh me opijajući vodi dalje, u dubinu detinjstva, podsecajući me samo na predivne trenutke, one od čije pomisli zadrhti svaki mišić zeleći da opet okusi bar deo te avanture.

Sklopim oći ili pogled izgubim u daljini, misli su iste. Možda je hendikep u meni? Ne bih bila čovek, a da se ne zapitam. Prihvatam i da jeste, ali to je činjenica, on postoji i sprečava me, stavara osećaj odbačenosti. Znate li kako je teško živeti robinzonski u milijonskom gradu? Buditi se ujutru sa grudvom u grlu i teretu na plećima? Da li znate kako je svakog dana biti okružen ljudima i istovremeno biti sam? Ne želim da znate,a opet pitam, znate li? Vežba, život, egzistencija, naučili su me da moram da živim sa tim, kako znam, ali moram. Ne mogu reći da sam srećna, ali mogu reći ZIVIM...

I u svom tom unutrašnjem tamnilu terala sam se na krivu crtu lica. Da, smejala sam se.Doista, nije to bio smeh čiji izvor duboko seže iz duše, bio je taman takav da zavara i najoštrijeg posmatrača.

Kažu da u životu imas dve opcije. Jedna je da budeš velika riba u malom, a druga je da budeš mala riba u velikom. Pojasniću, prvi izbor se svodi na to da uspeš u malom gradu i na toj teritoriji, koja je lakša za osvajanje budeš krupna riba. A druga se svodi na to da si riba, ali na veličanstvenoj teritoriji i nema potrebe da budeš krupna jer si samim tim što si riba u tom okruženju uspeo. Smatram da mnogo faktora utiču na izbor, da se sa izborom rodiš, a kasnije ga spoznaš. Tokom vremena prebacivala sam se iz tabora u tabor. Dosta situacija je uticalo na mene, najviše kako mi je išlo u tom trenutku, ako dobro bila sam za drugu opciju, a ako loše onda prva bez pogovora. Danas mi se čini da sam odabrala i da je moj izbor konačan. Spoznaja je teška stvar, a ne tako komplikovana reč. Tako da opet u spoznaju svog izbora nisam najsigurnija. Ne znam šta leži u senci izbora. Možda detinjstvo. Ima tu i nedostatka ambicije i jos nekih, gore pomenutih, faktora.  Često se zapitam šta drugi ljudi zele i naravno odgovor zavisi od ambicije svakog pojednica. Da li ste se vi zapitali? 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.